среда, 5. јануар 2011.

Зато што...

Зато што нама није потребно 200 година, ни 50, чак ни само 10 да бисмо знали како онај други мисли. Зато што ми, заједно, заборављамо на све око нас, и свет који смо сами креирали је опробан бојама и магијом. Зато што толико бринеш о мени и волиш ме због онога што јесам. Свакако сам сигурна да ме нико не познаје као ти. Зато што имаш стрпљења. Зато што, пре свега, ти си ми најбољи пријатељ, који ме слуша и увек зна шта да каже. Зато што се смејеш са мном, а онда када сам плакала, успео си да ме насмејеш.
Зато што имаш велику душу а ипак си ироничан. Зато што ме увек насмејеш. Зато што стварамо приче, у које само ми верујемо.
Зато што сам се, твојом заслугом, упознала са срећом. Зато што, када сам са тобом желела бих да се време заустави. Зато што си све оно што сам икада могла да пожелим. Чак и много више од тога.
Због свега тога, и не само, волим те.

Нема коментара:

Постави коментар