Мислио си да ћеш само тако отићи,да ће свему доћи крај и да нећу ни реч написати о теби? Никако то не бих дозволила себи. Недостајеш ми и недостајаћеш ми сваким даном све више. Даљина ће сама показати колико значимо једно другом. Знаш већ,да сваки тренутак са тобом ценим више од било чега. Знаш да када ниси ту мене обузима нека језа и страх. Бринем о теби,о нама. Не дам ником' да те дира. Шаљем анђелима поруку да те надгледају,док нисам крај тебе. И надам се да ће се то ускоро променити. Да ћу моћи ја бити твој анђео. Јер када нисмо заједно,све ми твоје недостаје. Твоје шале,осмех,пољупци... Онај поглед из којег читам наду и који ми даје снагу... "Све бих дала да си ту,барем један трен да вечност буде..."
Отишао си,отишла сам... Али,носим те са собом,у срцу. Тамо нико неће смети ни да те дирне.Чак ни успомену на тебе.
"Не сањам ја тебе случајно,птицо моја,бели лабуде..
Још те срце воли бескрајно,сузо моја кад ме пробуде...
Дај ми јаву ја ћу теби сан,птицо моја,бели лабуде,па нек траје само један дан,па нека ме сутра не буде..."
Нема коментара:
Постави коментар